Економија

Пише: Драгош Вучковић, економски експерт Центра за геостратешке студије

Сасвим је оправдано подозрење и страх са којим смо ушли у ову годину. Она ће по много чему бити једна од оних преломних у светској историји, јер ће дефинитивно определити и означити даљи развој и судбину кључних светских процеса у једном дужем временском интервалу. Овај осврт ће покушати само да их назначи и да их загребе по површини, јер су они толико сложени и комплексни, да сваки понаособ захтева темељну и дугорочну анализу. Свакако да ће ова година такође бити и највећа изборна година у светској историји, где ће право гласа имати више од половине човечанства, односно чак 4,2 милијарде људи, што ће постојећу светску транзицију, односно велику геополитичку реконфигурацију, само додатно убрзати.

У Грозном ће 24. јануара 2024. године бити одржан Гала пријем „РУСИЈА-2024“, посвећен 10. годишњици савезног информативно-политичког часописа Бизнис Грозни /рус. Деловой Грозный.
Догађају ће присуствовати преко 80 представника из 9 земаља: Руске Федерације, Краљевине Мароко, Бенина, Гане, Индије, Турске, Немачке, Србије и Белорусије.

Пише: Драгош Вучковић, економски експерт Центра за геостратешке студије

У сусрет лепом јубилеју који нас ускоро чека, односно десетогодишњици рада Центра за геостратешке студије, бацио сам ових дана поглед на све своје вишегодишње чланке објављене на сајту www.geostrategy.rs . Неминовно ми се наметнуло као питање свих питања, шта је то што покреће овај свет, а саобразно са тиме, шта нас је довело у овако тешку и критичну светску ситуацију, која реално прети да опустоши свет, као никада до сада. Одговор је веома једноставан – економски развој у свету и сви проблеми и противуречности везани за њега, јер то је истовремено и основна погонска снага света, а истовремено и главна опасност по његов даљи опстанак. Носећи концепти економског развоја у свету су се најстрашније сукобили на светској сцени, што је неминовно имлицирало и жесток политички обрачун, који је некако и највидњивији, а на крају и идеолошки.  Све је, на крају крејева, довело и до два водећа крвава регионална оружана сукоба, као и стотине мањих, локалних у свету, уз латентну опасност од њивог прерастања у глобални сукоб. Овај чланак је и замишљен да разјасни и докаже исправност оваког погледа на свет данашњице, наравно са посебним освртом на ситуацију у Србији и све контрадикторности и тешкоће које носи њен колонијални економски модел. У духу низа ранијих мојих текстова на овом сајту, даћу и одређена глобална моја предвиђања светских економских токова, уз сасвим кратак осврт на сугестије и препоруке што се тиче нашег даљег економског развоја.

Пише: Милош Здравковић, aутор је дипломирани инжењер електротехнике и стручњак за енергетику

По тренутним ценама, 11 хидроелектрана за само четири године могу да произведу струју вредну 600 милиона евра, колико Мађари нуде за 50 одсто власништва у новој фирми. При томе вредност таквих капацитета стално расте. Ако се та понуда, ипак, прихвати ЕПС очекују финансијски, а Србију политички и стратешки проблеми.

Пише: економски експерт Центра за геостратешке студије

Велико убрзање турбулентних догађаја на светској политичкој и економској сцени просто су ме натерали да се поново огласим преко овог сајта на сличну тему као у недавном тексту о слому банкарског система, мада ми је намера била да то буде знатно касније у току године. У овом кратком међувремену углавном се ситуација развијала сходно мојим наговештајима, али уз једну претећу, све већу, очигледност – сазревања услова за долазак цунамија велике економске кризе, вероватно већ у другој половини ове године. Ово сам упорно, некима можда и досадно, наговештавао у скоро сваком свом чланку на овом сајту, али сада сам поприлично сигуран да је цео свет, посебно тзв. Колективни Запад, на ивици жестоке рецесије, као увода у нову праву економску кризу. У овом чланку ћу управо покушати да скицирам ударне моменте који ће до тога довести, вероватно у удруженом дејству више њих, а на који светска економија, посебно она западна, неће имати адекватан одговор. Свакако да ћу се осврнути и на нашу економију и последице које ће нова криза изазвати, те шта нам ваља чинити.

Пише: Економски експерт Центра за геостратеђке студије

Стара и добро позната закономерност код нас је да у мери у којој притисак евроатланских структура, по питању потискивања руског утицаја са Балкана, на Србију све више расте, добијајући нове и неочекиване облике, дотле расте број анализа и осврта, како наших, тако и руских, а и западних аналитичара о појединим аспектима сарадње Србије са Русијом и њеним перспективама. Овако сам започео један сличан текст још пре четири или пет година на једном другом сајту, а поново сам му се вратио ових дана просто натеран овом најновијом ситуацијом, која прети да се отме контроли и дугорочно загади наше односе са братским руским народом. Зато је насушна потреба да се коначно наши међусобни односи назову правим именом, јер је то наша обавеза према око 80% Срба који подржавају Русију, па ко год да радио истраживање јавном мњења у Србији. При томе ћу, као и у ранијем тексту, остати на освртима на политичку, економску и војно-техничку сарадњу, а које су и тада биле исувише оптерећене проблемима, те тиме много далеко од неке лажне, идеализоване слике, која се правила, како код наше, тако и код руске стране. Данашња болна ситуација ових односа је само кулминација свих ранијих чињења или боље рећи нечињења обе стране, она реално срља у неповратни амбис, а што се мора хитно спречити. Отуда би евентуално наше прикључивање западним санкцијама против Русије значило и дугорочно стављање тачке на све.

Пише: Економски стручњак Центра за геостратешке студије

Много је текстова у задње време написано о нашој свеукупној политичкој и економској ситуацији, благо речено комплексној и врло тешкој, али врло мало је аутора који су се позабавили могућим алтернативама овом тренутном стању. Ових дана сам се сетио мог једног кратког текста објављеног пре скоро четири године на једном другом сајту, где сам поставио отворено питање – докле ћемо да лутамо као гуске у магли или има ли алтернативе за Србију? И док се, у међувремену, у светским оквирима магла полако али сигурно разилази, те су основне контуре новог мултиполарног света већ увелико видљиве, наше елите на власти се још увек батргају у тој магли, глуматајући неутралност, а заправо стриктно извршавајући налоге Запада. Као да не увиђају да је, нарочито током ових задњих неколико година, а посебно од сукоба у Украјини, наступио заправо период, не само реалне или праве економије, са реалним богатствима држава и њихових производних капацитета, него и период реал-политике у светским размерама, те да се свет већ увелико, неповратно тектонски раздваја на Колективни Запад и Незападни свет кога чини преосталих 75%.